Category: Vijesti

U toku je izrada sistema za ocjenu porodilišta i prijavu korupcije, te je probna verzija spremna za testiranje u banjalučkom UKC RS, UKC Tuzla i Bolnici “Sveti Vračevi” u Bijeljini. O spremnosti bolnica u BiH da rade na iskorjenjivanju korupcije, unapređenju tretmana porodilja, poboljšanju kvaliteta usluge, izgradnji većeg nivoa povjerenja između porodilje i ginekologa/babice, za “Novi dan” govorila je Amila Tatarević, predsjednica Udruženja “Baby steps”.

Kaže da je dogovorena saradnja sa tri bolnice, ali se nada da će sve u BiH imati ovaj sistem.

“Za tri smo dogovorili saradnju i imaćemo uskoro prve odgovore porodilja. Platforma će nuditi porodiljama mogućnost davanja povratne informacije o svom iskustvu sa porodilištem”, kaže i dodaje:

“Cilj je da sva porodilišta budu uključena u taj sistem. Postoji vid elektronske prijave korupcije. Imaće pristup preko interneta. Na ovaj način se omogućava besplatna usluga sistema da dobiju povratne informacije porodilja što je u korist menadžmenta. Može se uvijek pristupiti. Kada porodilja dođe kući imaće priliku da kaže kakvu su uslugu imale i da li su zadovoljne ili ne. To su samo kvalitativna i osnovna pitanja, pa onda pitanja o korupciji, pa onda konačna ocjena i to ide porodilištu iz kojeg je došla porodilja i onda to ide nadležnim institucijama.”

Kaže da je najgore što ne pokušavamo da prijavljujemo korupciju, ali da se nada da će nadležne institucije raditi na ovome i bez prijava.

“Bitno je da se vrše istrage i da će tužilaštva i policija dodatno raditi na ovome samoinicijativno i bez prijava, što će okončati sudskim procesima”, kaže Tatarević.

Patnje i nehumani odnos, porodilje doživljavaju duži niz godina u BiH.

“Ovo postalo normalno stanje da se “počasti doktor” da porodilja preživi na porodu. Mi se borimo i radimo, ali bez iskustava i priča porodilja ne bismo mogli ovo prezentovati. Ovakve traume i svjedočenja primoraju nas da moramo nešto raditi kada vidimo lično iskustvo neke porodilje. Zahvalna sam im. Moramo pričati šta se dešava. Isplivavaju psihički problemi. Imate traumu, ali niko o tome ne priča. Drže to u sebi i onda imamo pad nataliteta i niko ne pita zašto. Nije to zbog novca, već i trauma koje su prošli”, kaže Tatarević.

Treba nam više humaniji, ljudski pristup, ističe.

“Porodilja je ta koja se brine i za sebe i dijete. Gdje mi trebamo biti podrška, pa upravo u tom trenutku da se ponašamo što ljepše prema njima. Nismo svi mi isti. Doktorima zakon to definiše kako se trebaju ponašati, dostojanstveno. A gdje to ima kod nas, na nju se galami, viče, psuje. Imamo akušersko nasilje. Nije to moj pojam”, upozorava Tatarević.

Ni u Njemačkoj se ne radi četiri dana u sedmici, pa će teško i u BiH, gdje je produktivnost svakako manja. Iako pojedine bh. kompanije izlaze iz bh. okvira – za mnoge takvo radno vrijeme je utopija.

Od Španije, preko Danske, Belgije, Finske, Islanda… Skraćivanje radne sedmice sa pet na četiri dana, uglavnom se pozitivno odrazilo na produktivnost radnika i povećanje proizvodnje. Ipak, očekivati da BiH uradi isto, barem za sada, malo je vjerovatno, jer ne postoje jedinstveni propisi koji regulišu ovu oblast.

“Finska je prva uvela četvorodnevnu radnu sedmicu i to se pokazalo efektnim i za poslodavce i za radnike. Međutim, u BiH postavlja se pitanje da li su poslodavci za takve stvari opredijeljeni, iz prostog razloga što znamo da oni uzimaju zadnji atom snage od radnika kako bi ostvarili svoj profit”, naglasio je Adis Kečo iz Saveza samostalnih sindikata BiH.

Iz Udruženja poslodavaca FBIH još nemaju zvaničan stav o ovom pitanju. No, niska produktivnost ne ide u prilog ovoj ideji.

“Naravno, ako biste tražili privatna mišljenja, pojedinih predstavnika ovog Udruženja, oni ustvari govore o tome da čisto sumnjam da smo u ovoj fazi tehnološkog i svakog drugog razvoja, napretka i standarda u kojima radnici žive, da smo spremni za to”, izjavio je Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca FBiH.

“Neka istraživanja pokazuju da mi u BiH, a i u regionu, imamo efektivno radno vrijeme oko pet časova. Tako da, dok god ne dođemo u poziciju da imamo nekih šest do sedam sati efektivnosti radnog vremena, mislim da ne trebamo razmatrati tako nešto”, stav je Saše Aćića iz Udruženja poslodavaca RS.

Stavove poslodavaca potkrijepili su i pojedini ekonomisti.

“Jer kad pogledate, naši ljudi, ne da rade 42, nego 50 i 60 sati, naročito oni koji rade na crno. Mi smo zemlja jedne niske produktivnosti, pa skraćenje radnog vremena u takvim uslovima, nije realno”, rekao je ekonomski analitičar Aleksa Milojević.

No, da je u određenim, specifičnim djelatnostima, raditi četiri, umjesto pet dana moguće, pa i poželjno, i to baš u BiH, dokazuje nekoliko kompanija. Šansu za ovako organizovan sistem rada, posebno imaju IT kompanije.

Benefite ovakvog načina rada prepoznaju i psiholozi, koji skraćivanje radnih dana povezuju sa smanjenjem stresa, te sindromom pregorijevanja. No, teško je očekivati da će ova ideja zaživjeti u širem obimu.

Opširnije u priči Tatjane Drljić.

Program N1