Blog

Prema ovoj studiji, prošlo je oko 14 miliona godina otkako je nivo ugljen-dioksida (CO₂) u našoj atmosferi bio ovako visok. To je bilo mnogo prije nego što su se moderni ljudi pojavili na sceni.

U to vrijeme, temperatura Zemlje je bila čak i viša za nekoliko stepeni nego što je danas, istakao je vodeći autor studije Berbel Honiš, geohemičar u Zemljinoj opservatoriji „Lamont-Doerti“ na Univerzitetu Kolumbija.

„Ledeni pokrivači Grenlanda i Zapadnog Antarktika još nisu postojali, a nivo mora je po pretpostavkama naučnika bio viši za 12 metara nego danas“, rekao je Majkl Men, meteorolog sa Univerziteta u Pensivaniji.

Klima je veoma osetljiva na gasove staklene bašte

Novi izvještaji tvrde da je “dugoročna klima veoma osetljiva na gasove staklene bašte, sa kaskadnim efektima koji mogu da se razvijaju tokom milenijuma“, navodi se u saopštenju Univerziteta Kolumbija. Nivoi CO₂, gasa staklene bašte koji je najodgovorniji za globalno zagrijavanje, sada su na 420 ppm u atmosferi, u odnosu na 280 ppm pre industrijske revolucije. Globalne temperature su takođe porasle za oko 2 stepena.

„Odavno znamo da dodavanje CO₂ u našu atmosferu podiže temperaturu. Ova studija nam daje mnogo upečatljiviju predstavu o tome koliko je klima osetljiva na dugim vremenskim skalama“, navode istraživači.

Koautor studije Gabrijel Boven, profesor na Univerzitetu Juta, istakao je da je „jasno da smo planetu već doveli do stanja koje naša vrsta nikada nije vidjela“.

Kako znamo koje su vrijednosti ugljen-dioksida bile na Zemlji u davna vremena

Tokom poslednjih nekoliko decenija naučnici su samo direktno mjerili nivoe CO₂ u našoj atmosferi, tako da moraju da koriste “proksi” izvore kako bi odredili nivoe iz prošlosti. Za tačne vrednosti koristi se analiza materijala kao što su vazdušni mjehurići zarobljeni u jezgru leda, hemija drevnog tla i okeanskih sedimenata i anatomija fosilnog lišća biljaka.

Zašto su u davna vremena bile visoke vrednosti CO₂ 

„Drevni nivoi CO₂ bili su viši prije više miliona godina zbog potpuno prirodnih procesa, kao što su vulkani koji proizvode mnogo ugljen-dioksida. Takođe, razgradnja stijena na kopnu može da utiče na oslobađanje CO₂ u atmosferu“, istakla je Gabrijel Boven. Nedavna studija u časopisu Nature otkrila je da stijene mogu da ispuštaju CO₂ na nivoima koji mogu parirati količini koju oslobađaju vulkani.

Šta ovo znači za našu budućnost?

Da li smo na putu da bude 9 stepeni toplije

„Sva istraživanja ukazuju da sve ovo ne znači da smo izloženi velikom dodatnom zagrevanju i porastu nivoa mora. Visoke vrednosti ugljen-dioksida održavaju se na decenije, vekove, milenijume što je znatno otežalo formiranje ledenih pokrivača i pomoć u hlađenju planete. Verovatno možemo sprečiti takve nivoe zagrevanja, gubitak ledenog pokrivača i porast nivoa mora, ako značajno smanjimo emisije ugljenika u godinama koje su pred nama“, rekao je Man.

Koautorka studije Dana Rojer, paleoklimatolog sa Univerziteta Veslijan, rekla je: „Ako želite da vam kažemo kolika će biti temperatura 2100. godine, ova (studija) vam to ne govori. Ali to ima uticaja na sadašnju klimatsku politiku. Klima nam ukazuje da postoje spori, kaskadni efekti koji će trajati hiljadama godina. Mi smo u ‘neistraženim vodama’.“

Studija takođe „ističe opasnost od nastavka sagorevanja fosilnih goriva u kritičnom trenutku, kako kreatori politike u Dubaiju utvrđuju potencijalni budući tok klimatskih akcija, pošto se nivo za ograničavanje zagrevanja ispod katastrofalnih nivoa već zagreva.

„Studija potvrđuje veoma blisku vezu između CO₂ i globalnih temperatura, a činjenica da se krećemo ka nivoima CO₂ koji nisu viđeni već 14 miliona godina, kako je utvrđeno u studiji, ističe da smo u nepoznatim vodama“, rekao je Majkl Men, meteorolog sa Univerziteta u Pensilvaniji.

izvor: rts.rs

Kako umjetna inteligencija može pomoći u stvaranju umjetnosti, (kada se nađe u pravim rukama) dočarao  je fotograf Boris Trogrančić koji je kreirao fantastične vizure gradova Bosne i Hercegovine, kombinirajući nekoliko alata.

Poslao sam upit za AI za što više zelenila jer bih volio vidjeti u budućnosti što više prirodnih elemenata u gradovima, objašnjava Trogrančić te dodaje:

Ono što bih kao grafički dizajner i fotograf mogao reći o umjetnoj inteligenciji i njenom sve češćem korištenju u svrhu kreiranja vizualnih sadržaja je svakako pozitivno.Alati kao što su chat GPT4, Midjourney, DALL-e i slični, sve više se koriste za stvaranje raznih sadržaja, a tehnologija je već odavno svima dostupna i putem aplikacija na mobitelima.

Međutim, kao što je to slučaj sa većinom digitalnih alata, i profesionalci koriste ove instrumente kako bi obogatili svoj kreativni proces i ubrzali workflow za dobivanje konačnog proizvoda. Nešto za što je meni prije bilo potrebno i nekoliko dana dizajniranja u softwareu, danas se uz pomoć algoritama umjetne inteligencije, i uz adekvatno postavljene upite, može stvoriti za puno kraće vrijeme.

Ideja i kvaliteta razlikuju amaterske rezultate od profesionalnih pa je za sjajne vizuale potrebno i nešto vremena potrošenog na učenje i praksu, no može li umjetna inteligencija postati konkurencija fotografima ili umjetnicima?

Ne smatram da ova tehnologija predstavlja svojevrsnu konkurenciju dizajnerima, fotografima ili videografima. Naprotiv, mislim da je kreativni proces olakšan, i da je ljudski faktor još uvijek nezamjenjiv, kaže Boris, čiji su radovi rezultat vrhunskih fotografija i promišljenih upita postavljenih AI softwareu, o čemu i ovisi krajnji rezultat, piše Pun Kufer.

Mislim da je ovo priča kao i sa fotoaparatima – oprema ne čini krajnji ishod pa nije nužno da ćete napraviti vrhunske fotografije samo zato što ste uložili puno u opremu. Produbljivanjem odnosa između ljudi i digitalnih alata, dizajnerski posao će se vjerojatno vrlo brzo pretvoriti u timski rad u kojem se ljudski faktor kombinira sa umjetnom inteligencijom. Da bi nastala vrhunska fotografija, prije svega treba imati znanje, kreativnost i konstantno ulagati vrijeme u posao koji radite, otkriva Boris Trogrančić, čiji rad možete vidjeti u galeriji.

Kako bi Mostar izgledao 2250. godine?

izvor: jabuka.tv