Mnogi naraštaji pre pojave računara i video igara, igrali su se napolju. Među popularnijim igrama bili su klikeri. Klikeri (pikule, klikeri, špekule, frenje…) datiraju još iz rimskog perioda. Tada su pravljeni od mermera ili životinjskih kostiju. Na našim prostorima igrale su se najčešće dve igre sa klikerima: na rošu i troka.
Kod igranja klikera, osim poznavanja pravila, bilo je jako bitno poznavati terminologiju, koja se razlikovala od podneblja do podneblja. Detalje o načinu igranja ove zaboravljene igre prenosimo sa portala RadioSarajevo.ba radiosarajevo.ba:
Vrste klikera
Klikeri su male kuglice najčešće oko jedan centimetar veličine, iako mogu biti i manje i veće. Oni veći zvali su se bžombe ili bambusi, dok igra sa manjim, obično nije bila dozvoljena.
Osim po veličini klikeri se dele po vrsti, tačnije materijalu. Tako imamo staklence, porculanere, mesečare, naftalince ili naftaše itd. Ovi poslednji su ime dobili po tome što su boje nafte, a boje im se prelivaju na svetlu.
Postojali su i klikeri sa kojima, obično, nije bilo dozvoljeno igranje. To su u prvom redu gvozdenci, male metalne kuglice, najčeše iz kuglagera, zatim plastenici, koji su bili prelagani i kamenci, koji su bili najčešće od mermera. Razlog je jednostavan: gvozdencem i kamencem vrlo je lako oštetiti staklence.
Postojali su i tzv. mlečni klikeri, odnosno namerno oštećeni klikeri čija je površina bila toliko ohabana da su poprimili belu boju. Oni nisu imali neku vrednost. Vrednost klikera je zavisila isključivo od njegove atraktivnosti. Tako ste npr. za jednog naftalinca mogli dobiti i preko deset ‘običnih’ staklenaca.
Pravila igre
Klikeri se najčešće igraju ‘u klikere’ (iako se moglo igrati i u stripove ili pare). Odnosno, pobednik uzima kliker onog koji je izgubio. Može seigrati i reda radi, ali to brzo dosadi. Važno je znati značenje i riječi opelješiti (opeljati). Kada vas neko opelješi znači da ste jednostavno ostali bez svih klikera.
Klikeri su kod večine igrača imali i sentimentalnu vrednost. Tačnije, veliki broj igrača imao je svoj ‘srećni’ kliker.
U našem podneblju pod igrom klikera podrazumevala se igra ‘na rošu’, iako ima i drugih igara koje su se igrale. Roša je rupa koja se pravila zabijanjem pete u zemlju i laganim okretanjem. Broj igrača potrebnih za igru je dva ili više, a svaki igra po jednom i tako u krug istim redosledom.
1. Nakon što se napravi roša (na sredini zemljanog igrališta) igrači se udalje od iste određeni broj koraka i posebno utvrđenim redosledom bacaju klikere prema rupi, a onaj koji bude najbliži roši igra prvi. Smatralo se da je prednost zadnji bacati kliker. Da biste dobili tu privilegiju bilo je potrebno samo prvi reći: Hopa! i bacate zadnji. Ukoliko kažete: Predhopa! onda bacate predzadnji, dok se ostali učesnici podele između sebe. Pobednik u toj partiji je automatski hopa u sledećoj, a onaj koji je ispao prvi baca prvi.
2. Svaki ima pravo na samo jedan potez osim ako ne ubaci u rošu ili eliminiše drugog igrača i tako dobije pravo na još jedan potez.
3. Ukoliko prilikom bacanja pogodite nečiji kliker svi se vraćaju na početnu liniju. To se zove cike. U nekim verzijama, onaj koji pogodi tuđi kliker igra prvi bez obzira na udaljenost od roše. Cike može biti i ako je udaljenost bilo koja dva igrača od rupe jednaka (obično se meri koracima ili širinom prsta).
Ukoliko je više od jednog igrača ubacilo u rošu iz početnog bacanja takođe se može proglasiti Cike. U nekim ligama postoji i pojam cike-tuš. U tom slučaju jedan od bacača uzme oba klikera, stavi jedan preko drugog i sa visine ramena ispusti u rošu ta dva klikera. Nakon što se klikeri odbiju i udalje od roše, onaj koji je bliži igra prvi.
4. Primarni cilj je ući u rošu. Tek nakon toga možete gađati druge i, ukoliko ih pogodite, izbaciti iz igre, tj. uzeti im kliker. Ukoliko ih pogodite prie ulaska u rošu to ne menja stanje na terenu, već ste samo pomerili protivničku kuglicu. Ipak, ako pogodite tuđu kuglicu, a nakon toga se vaš kliker odbije i uđe u rošu, onda ste izbacili protivnika. Ukoliko pogodite protivnički kliker i njegova kuglica uđe u rošu onda on ostaje u igri.
Obično se podrazumeva da onog koga zovete ide prema roši, ali ako to nije dogovoreno onda onaj koji zove treba da naglasi: ponte prema roši, jer u suprotnom protivnik može ‘pobeći’ ukoliko oceni da se nalazi u nepovoljnoj situaciji.
5. Onaj koji je u roši ima pogodnost da ‘zove’ (čeka) druge. Tako npr. možete protivnika zvati dva, tri ili četiri puta. Nakon njegovih poteza vi imate pravo da gađate protivnika onoliko puta koliko ste ga zvali. Time rizikujete da onaj koga ste zvali pobedi vas. Ukoliko se protivnik dovoljno približi roši i izbije vas iz iste, onda on uzima vaš kliker. Takođe postoje posebne vrste zvanja, pa protivnika možete zvati da igra sa zemlje, sa kolena i sa kuka, ali u tim slučajevima (osim ako se suprotno dogovorite) i vi na isti način morate da gađate protivnika.
6. Ukoliko za vreme igre ubacite kliker u rošu dok se u njoj nalazi drugi kliker onda se izvodi tzv. izbijanje. Onaj koji je drugi ušao u rošu izbija ovog prvog. Izbijanje se, obično vrši iz tri pokušaja, sa udaljenosti najmanje za jednu dužinu stopala i sa visine kolena. Ukoliko izbijete protivnika (pri tome ga doslovno morate izbaciti iz roše) uzimate njegov kliker, a ukoliko u tome ne uspete, igru nastavlja igrač koji je na redu.
Kako se igra troka
Još jedna, vrlo česta igra sa klikerima bila je troka. Za ovu igru bila su potrebna tri igrača. Na zemlji se nacrta (odoka) jednakostranični trougao na čije krajeve svaki igrač stavi po jedan kliker, koji je služio kao zalog ili čip za igru. Zalog je mogao biti veći, pa se po još jedan kliker doda na sredinu svake stranice.
U ovoj igri postojao je pojam piš. Bilo je važno odrediti piš pre troke ili piš posle troke. To znači da, ukoliko ste odredili prvu varijantu, možete protivnika izbaciti pre nego što pogodite ijedan kliker u trouglu, ili u drugoj verziji prvo se mora ukloniti jedan (ili svi, zavisno od dogovora) klikeri u trouglu, pa tek onda protivnikov kliker sa kojim igra.
Vrlo česta varijanta je bila da se igra samo u klikere koji su u trouglu, tako da oni klikeri kojim se baca ostaju u posedu njihovih vlasnika. Da biste uzeli kliker koji je na ivici trougla, potrebno ga je bilo izbiti iz istog, ali pod uslovom da taj kliker ne završi u trouglu ili na njegovim stranicama.
Da li se vi sećate klikera?
Izvor: radiosarajevo.ba
