Uprkos svakodnevnim apelima nadležnih, odziv građana je nedovoljan da bi u kratkom roku vackinirali veći dio stanovništva, a jedino tako, kažu, možemo steći kolektivni imunitet.
Ne zna se šta je razlog stagnacije u vakcinaciji, za koju više nije prepreka nedostatak vakcina. Naprotiv, sve poznate vakcine su dostupne, ali brojni građani imaju svoje razloge što, ipak, ne žele da se vakcinišu. Evo njihovog odgovora iz nekoliko bh. gradova.
ANKETA:
“Nisam sigurna u vakcine.”
“Smatram da vakcinacija nije potrebna.”
“Prvo je bila drama nema vakcina, sad kad ih ima neće,nikako narodu ugoditi.”
Nešto bolja situacija sa odzivom je trenutno u Republici Srpskoj, posebno u Banjaluci, gdje se vakciniše do 1.500 građana dnevno. Međutim, nadležni apeluju ovaj put na mlađe da se vakcinišu, jer se o tome kakav će biti 4 talas može samo nagađati. Posljednjih dana zabrinjava velika nezainteresovanost za vakcinaciju u manjim gradovima.
Vesna Mlađenović iz punkta za vakcinisanje Banjaluka
“Imamo dosta mladih,studenata,nastavnog osoblja. Trenutno imamo blagu stagnaciju,da li zbog godišnjih odmora ili šta već.”
Direktor instituta za javno zdravstvo RS, Branislav Zeljković
“Ono što predstavlja prioritet je zainteresovanost građana za vakcinaciju i mi ih pozivamo da iskoriste vrijeme povoljne epidemiloške situacije da se kao i svugdje u svijetu vakcinišu.”
S obzirom na broj stanovnika u Bosni i Hercegovini, za kolektivni imunitet trebalo bi da se vakciniše dvije trećine stanovništva, smatraju stručnjaci. Ovim tempom vakcinacije ne čeka nas, kažu, ništa dobro.
Imunolog, Jasenko Karamehić
“Nama treba bar 2 miliona ljudi da se vakciniše,ali ovo nešto jako sporo ide i bojim se da ćemo imati velike negativne posljedice.”
Vakcinacija je jedan od preduslova, smatraju epidemiolozi da bi se ublažili efekti novog delta soja na jesen, koji se pokazao kao mnogo otporniji i ima veću brzinu prenosa u populaciji.
BHRT1
