Bosna i Hercegovina sa vanjskim dugom od devet milijardi KM, što je nešto iznad 19 posto BDP-a, spada u slabije zadužene države.
Vanjski dug naše zemlje u ovoj godini se čak smanjio. Unutrašnji dug, međutim, raste. Premašio je 3,5 milijarde KM. U odnosu na prvi kvartal na polugodištu je uvećan za 12 posto. Iako smo relativno nezaduženi, u poređenju sa zemljama regije, u odnosu na njih imamo nepovoljniju strukturu duga. Za dobar dio kredita nije poznato ni u šta je tačno utrošen, piše BHRT.
Koliko god čudno zvučalo, Bosna i Hercegovina nije prezadužena država. Naprotiv. Ukupan dug i unutrašnji i vanjski iznose 12,7 milijardi KM. Vanjski dug Federacije BiH je nešto veći od ino duga RS, ali je zato unutrašnji dvostruko manji, iako Federacija BiH ima dva puta više stanovnika.
– Ukupan dug Federacije BiH je 6.5 milijarde maraka što je 22 posto njenog BDP-a, a Republike Srpske 6,1 milijardu KM, što je blizu 40 procenata BDP.a. Vanjski dug Federacije BiH je 5,3 milijarde, a Republike Srpske 3,7 milijardi KM. Unutrašnji dug Federacije BiH je 1,2 milijarde, a Republike Srpske je 2,4 milijarde, odnosno čak dva puta veći – podaci su Centralne banke BiH za drugi kvartal 2023. godine.
Problem Bosne i Hercegovine nije visina nego struktura vanjskog duga. Najviše stranih kredita, gotovo pet milijardi, otišlo je na infrastrukturne projekte, dvije milijarde i i 800 miliona za javni sektor, a manje od milijarde, to jest svega 940 miliona, za privredu.
Održivost duga
– Postoji tu jedan debalans između upotrebe novca. Bilo bi dobro da su privreda i i da su privredne investicije, produktivne investicije, koje lakše obezbjeđuju održivost duga odnosno njegovu otplatu da imaju značajnije učešće – ističe Milenko Krajišnik sa Ekonomskog fakulteta u Banjoj Luci.
Zaduživanje za infrastrukturu ima svoju opravdanost, jer zadatak države i jeste da, i domaćim i stranim investitorima obezbijedi adekvatne uslove za rad pri čemu su jedan od prioriteta kvalitetne ceste, odnosno autoputevi.
– Bez tih infrastrukturnih projekata ne možemo očekivati da privreda dođe na viši razvoj i zbog toga je logično da zaduženost države bude veća u odnosu na privredne subjekte. Dok god ne dođemo na nivo da ta infrastruktura bude na zadovoljavajućem nivou, da se privredna aktivnost može razvijati – ističe ministrica finansija RS Zora Vidović.
Sa tvrdnjom da su krediti za infrastrukturu bili neophodni ne slažu se svi. Naročito kada se zna da nijedan metar autoputa u BiH, na primjer, nije izgrađen od akciza koje se prikupljaju upravo za tu svrhu. Umjesto svojim novcem autoputeve smo gradili i nastavljamo ih raditi uz pomoć kredita.
Ne opravdava nova zaduženja
– To apsolutno ne opravdava nova zaduženja i to pogotovo zaduženja za koja su građani BiH već zaduženi. I za neke stvari, čak i pored tog zaduženja koje bi trebalo u potpunosti da isplati određeni projekat, pored svega toga još plaćamo određene putarine, cestarine, namete kroz registraciju itd – pojašnjava profesor bankarstva i finansija Sanel Halilbegović.
Domaće vlasti na svim nivoima vrlo dobro znaju da kada je riječ o odnosu duga na BDP i te kako imaju prostora za nova zaduživanja što i čine. Imajući u vidu tempo kojim to rade BiH bi vrlo brzo od slabo zadužene mogla postati jako zadužena zemlja. Kao da nikada nisu čuli za onu “Dug je zao drug”. A i zašto bi ih tako nešto zanimalo, kada ga neće vraćati iz svog džepa.
Izvor: BHRT
