Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica kontinuirano radi na prevenciji bolesti, jer je još kroz narodne izreke od davnina poznato da je “bolje spriječiti, nego liječiti”.
Tokom nešto više od tri dosadašnja mjeseca aktivne pandemije novog koronavirusa Covid-19 izdato je četrdesetak obavještenja i setova preporuka za sve građane ili određeni dio populacije, kao što su učenici, studenti, trudnice, radnici, penzioneri… Objavljeno je nekoliko plakata, letaka, video materijala, a nerijetko su naši gosti bili i stručnjaci iz različitih oblasti, koji su iz svoje oblasti, objašnjavali značaj prevencije i opreza u skladu s našom poznatom krilaticom “panika nije opcija, ali oprez jeste”.
Ovaj put smo za stručni komentar aktuelne situacije zatražili komentar profesorice dr. Jasne Bajraktarević iz Sarajeva, jedne od najpoznatijih i najcjenjenijih bh. psihologinja i psihoterapeutkinja.
Virus je tu i pravi nam problem
– Bez obzira šta ko mislio, Covid-19 je novina sa kojom moramo da se srećemo. Virus postoji, virus je egzaktan, to nije politička manipulacija i malverzacija i on kao takav predstavlja zdravstveni problem za čitav svijet, ističe na početku svog komentara dobijenog na zamolbu Instituta za zdravlje i sigurnost hrane, prof.dr. Bajraktarević.
Ona navodi da je “način na koji se ljudi suočavaju u različitim kulturama i različitim zemljama nešto o čemu možemo razgovarati, ali naprosto nema debate o tome da li virus postoji ili ne.
– On postoji, prisutan je u našim životima, pravi nam probleme. Uostalom kao i svi ostali virusi tokom perioda razvoja civilizacije, koji su odnosili manji ili veći broj života, definitivno su predstavljali izazov za prevazilaženje. Kao i svaka gripa, kao i svaki sezonski problem koji raste, kao i svaki virus ima medicinski način na koji mu se suprostavlja. S druge strane, zbunjenost ljudi potiče, pre svega, od nekonzistentnog provođenja politike preporuka, saveta, kako Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tako i državnog ili entitetskog uređenja države, kako naše, tako i ostalih, ističe prof.dr. Bajraktarević i dodaje –
– Zbunjenost potiče pre svega zbog toga što se saveti menjaju vrlo često, te dovodi do toga da ljudi u jednom momentu neopravdano pomisle da je zapravo Covid-19 samo jedan privid, te gotovo kao teorija zavere postoji nešto čemu ne treba verovati. da tu dilemu razrešimo odmah, već sam rekla i na samom početku, u kontekstu ovog što govorim sada biće jasnije – Covid-19 postoji, kao takav predstavlja opasnost za određene grupe ljudi, neki ljudi spadaju u rizične grupe, neki su u manje rizičnom sektoru. Činjenica je da moramo na adekvatan medicinski način i preventivni način odgovorimo i ovom izazovu, kaže ona.
S druge strane, to što imamo problem sa porukama, savjetima ili se ne slažemo sa načinom, koji je sprovođen u određenim dijelovima naše zemlje, to je po dr. Bajraktarević – nešto sasvim drugo.
Za nju je također znatno bitnija druga stvar, sama stigmatizacija ljudi koji su se zarazili virusom, jer, moramo da to priznamo, ipak spada u domen socijalne kulture, socijalne obavještenosti kao i znanja o samom virusu i znanje o svim onim pojavama prema kojima imamo predrasudu.
– Predrasuda je sama po sebi – stav – obojen, sa nedovoljno informacija i kao takav, često predstavlja odraz neznanja. Prema tome, za sve one koji se boje mogućnosti da se zaraze, imaju samo jedan zadatak – da se dobro obaveste o tome kako da izbegnu zarazu, kako preventivno da zaštite sebe i svoju porodicu i do koje mere su ljudi koji su bili zaraženi opasni dalje po okolinu. i treba da se potrude da se ljudi, koji su na bilo koji način, sticajem okolnosti, bili podložni dobijanju virusa, zapravo – da se tim ljudima pomogne, ističe ona u posebnoj izjavi za INZ.
Sama izolacija, ne znači da je neko samostalno kriv što je dobio virus. Po dr. Bajraktarević, Krivi su “svi oni koji su informisani o postojanju virusa, informisani da su u jednom dijelu virulentni, a ne poštuju mjere koje su propisane”.
Po njoj, na takvim slučajevima zaista zakon treba da ima svoje uporište, da se na određen način ti ljudi upozore, a možda i prijetnjom o javnom objavljivanju, da ako neko zna da je rizična grupa, da je bio sa ljudima koji su u rizičnoj grupi za dobijanje ili širenje ovog virusa, a ne poduzme ništa, da zaista kazne moraju da budu prisutne u takvim slučajevima.
Ne moramo se ljubiti i grliti svaki put
– Za sve ostalo važi samo jedno pravilo, a to je ta jedna vrsta socijalne higijene, koja podrazumeva socijalnu kulturu. Ukoliko imate i blagu prehladu, kultura nalaže da ne izlazimo među ljude. A kad se radi o Covidu-19, imamo neka jasno određena pravila u socijalnoj distanci, u tome da vrstu naše prisne balkanske emocije ne prikazujemo više, ne moramo da se ljubimo i grlimo svaki put kad se vidimo, pa makar to bilo i par puta u toku dana. Dakle, napravićemo jednu socijalnu distancu, u tom smeru razviti jednu novu socijalnu higijenu, koja će nam pomoći da ta preventiva bude prisutna sve dotle dok se ne stekne kolektivni imunitet, kaže ona za INZ.
Po ovoj psihologinji iz Sarajeva, sticanjem kolektivnog imuniteta, Covid-19 će biti samo jedan u nizu virusa, s kojima se naše društvo, a i sva ostala društva, bore. A i izboriti će se sigurno do kraja, jer znaju se i adekvatna medicinska, biohemijska pravila i načini na koji se pobeđuju svi virusi, pa će i ovaj.
– Dok god ne steknemo kolektivni imunitet, moraćemo više da se pridržavamo pravila ponašanja, a to znači da ne treba niko da vam zakonski određuje kako ćete se ponašati. Informacija i edukacija, a ne predrasuda vode nas ka zdravlju. Prema tome, što manje kontakata, što manje poseta, bez prevelikog druženja, nošenje maske kod onih osoba koje imaju razloga da ih nose već štiti njih, a i društvo oko njih. Prema tome, te dve stvari su jako bitne da ih shvatimo, Covid-19 postoji, to nije zavera. S druge strane, protivnik svemu tome su predrasude, neznanje i slaba informisanost, koji uvek i u svemu daju prostor za neadekvatna rešenja i neistine koje se šire. Imamo samo jedan zadatak, da poštujemo prevenciju, poštujemo socijalnu distancu i da se informišemo kao i uvek, jer znanje će i ovog puta izlečiti svet, poručuje dr. Bajraktarević na zamolbu INZ-a da prokomentira aktuelno stanje uzrokovano globalnom pandemijom.
Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica
Iz biografije profesorice Bajraktarević
Profesorica sa više od 25 godina akademskog rada, psihologinja, psihoterapeutkinja i neurofeedback terapeutkinja je redovna profesorica Univerziteta u Sarajevu. Radila je kao psihoterapeut niza sportskih klubova i udruženja u Vojvodini, Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Objavila je desetak stručnih knjiga i udžbenika, mnoštvo naučnih radova, a pet godina vodi vlastito psihološko savjetovalište “PsychoPractice”.
